Propis dozvoljenosti ili ne vezano za čestitanje bajrama?
بسم الله الرحمن الرحيم، الحمد لله وحده والصلاة والسلام على من لا نبي بعده
U daljem tekstu spomenućemo pitanje čestitanje bajrama izrazima koji su poznati da se koriste među ljudima, i ukazati tekstovima od govora koji se pripisuju ashabima i ulemi ehlu-s-sunneta vel-džema’ta, a koji su predmet ovog teksta.
Učenjaci bez razilaženja smatraju dozvoljenim (mubahom) čestitanje bajrama, pa kažemo ono što je govor njihov jeste da je stvar mubaha kao što spominje ibnu Tejmijje, a zatim su učenjaci odbacili bid’at u tom postupku, kao što će doći u tekstu kod šafija.
Naime, praksa čestitanja bajrama je bila poznata kod ashaba i to je jedan od najjačih argumenata dozvoljenosti ovog postupka, prenosi se:
عن مُحمَّد بن زِيادٍ الأَلْهانيِّ، قال: (رأيتُ أبا أُمامةَ الباهليَّ يقول في العيدِ لأصحابِه: (تَقبَّلَ اللهُ مِنَّا ومِنكُم)
Od Muhammeda bin Zijaada El-Elhaanij da je rekao: Vidio sam Eba Umamu El-Baahilijje (ashab Poslanika alejhi selam) da je govorio svojim prijateljima:
“Tekabbelallahu minna ve minkum!”
رواه زاهرُ بن طاهر في (تحفة عيد الفطر) كما عزاه السيوطي (الحاوي في الفتاوي) (1/ 94) جوَّد إسناده الإمام أحمد كما في (المغني) (3/294)
Imam Ahmed kako prenosi ibnu Kudame u svom El-Mugniju – kaže da je predaja dobra!
Zatim sljedeća predaja koja se prenosi vezano za postupak ashaba:
عن جُبَيرِ بنِ نُفيرٍ، قال: (كان أصحابُ رسولِ الله صلَّى اللهُ عليه وسلَّم إذا الْتَقَوْا يومَ العيدِ يقولُ بعضهم لبعضٍ: تَقبَّلَ اللهُ مِنَّا ومِنكم)
Od Džubejra bin Nufejr da je rekao: “Drugovi Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, kada bi se susreli na danu bajrama rekli bi jedni drugima: “Tekabbelallahu minna ve minkum!”
رواه زاهر بن طاهر في (تحفة عيد الفطر) كما عزاه السيوطي في (الحاوي في الفتاوي) (1/ 94) حسَّن إسنادَه ابن حجر في (فتح الباري)
Od goovora hanefija prenosimo..
قال ابنُ عابدين: (قال المحقِّق ابنُ أمير حاج: بل الأشبهُ أنَّها جائزةٌ مستحبَّة في الجملة، ثم ساق آثارًا بأسانيدَ صحيحة عن الصحابة في فِعل ذلك…
Rekao je ibnu Abidin (i ovo je govor hanefija): Kaže El-Muhakkik ibnu Emir Hadž: Umjesto toga, vjerovatnije je da je to općenito dozvoljena mustehab stvar, zatim je spomenuo predaje sa ispravnim senedom od ashaba (Allahovg poslanika sallallahu alejhi ve sellem) da su to radili..
(حاشية ابن عابدين) (2/169)
Od govora malikija…
وقال النفراويُّ: (ما سُئل عنه الإمامُ مالك رضي الله تعالى عنه من قول الرَّجُل لأخيه يومَ العيد: تَقبَّل الله منَّا ومنك، يُريد الصومَ وفِعلَ الخير الصادر في رمضان، غفَر الله لنا ولك؟ فقال: ما أعرِفه ولا أُنكره. قال ابن حبيب: معناه لا يعرفه سُنَّة ولا يُنكره على من يقوله
Rekao je En-Nefraavij El-Maliki (ovo je i govor malikija) da je upitan imam Malik radijallahu te’ala anhu u vezi govora čovjek svom bratu na danu bajrama: “Tekabbelallahu minna ve minke!”; želeći post i ono što se radilo u mjesecu ramazanu od hajra, oprostio Allah nama i tebi? Pa je rekao: Ne znam ga (kao sunnet) niti ga poričem! Rekao je ibnu Hubejb: Značenje “Na znam ga” – kao sunnet, a njegove (Malikove rijeci) “i ne poričem ga” onome ko ih izgovori, zato što je to lijep govor!
Od govora šafija…
قال الشربينيُّ:: نقَل الحافظ المنذريُّ عن الحافظ المقدسيِّ: … والذي أراه أنه مباحٌ لا سُنَّة فيه ولا بِدعة
Rekao je Eš-Šerbeni (od šafija): Prenio je Hafiz El-Munziri od Hafiza El-Makdisija da je smatrao (čestitanje bajrama) mubahom, te da nije sunnet niti bid’at.
(مغني المحتاج) (1/316)
Te govor hanbelija..
ابنُ قُدامة: (قال أحمدُ: لا بأسَ أن يقولَ الرجلُ للرجل يومَ العيد: تقبَّل الله منَّا ومنك. وقال حربٌ: سُئِل أحمدُ عن قولِ الناس في العيدين: تقبَّل الله ومنكم. قال: لا بأسَ به، يَرويه أهلُ الشام عن أبي أُمامة.
Ibnu Kudame spominje (ovo je govor hanbelija) da je Ahmed rekao: Nema smetnje da čovjek čovjeku kaže na danu bajrama “Tekabbelallahu minna ve minke!”, i Harb (El-Kirmani učenik imama Ahmeda, od imama ummeta) kaže da je Ahmed upitan o govoru ljudi na dva bajrama: “Tekabbelallahu minna ve minkum!”; pa je rekao: Nema smetnje u tome, prenose ga stanovnici Šama od Ebu Umameh (ashab Poslanika alejhi selam).
Zatim jednu od fetvi ibnu Tejmijje rahimehullah..
وسئل شيخ الإسلام ابن تيمية في “الفتاوى الكبرى” (2/228) : هَلْ التَّهْنِئَةُ فِي الْعِيدِ وَمَا يَجْرِي عَلَى أَلْسِنَةِ النَّاسِ : ” عِيدُك مُبَارَكٌ ” وَمَا أَشْبَهَهُ , هَلْ لَهُ أَصْلٌ فِي الشَّرِيعَةِ , أَمْ لا ؟ وَإِذَا كَانَ لَهُ أَصْلٌ فِي الشَّرِيعَةِ , فَمَا الَّذِي يُقَالُ ؟فأجاب :
Šejhul-islam Ibn Tejmijje upitan je: ”Da li je čestitanje Bajrama na način koji se sreće kod ljudi: ‘Mubarek vam bajram’ ili slično tome, ima osnove u šerijatu ili ne? Ukoliko ima osnove u šerijatu, kojim izrazom treba čestitati?“, pa je odgovorio:
“أَمَّا التَّهْنِئَةُ يَوْمَ الْعِيدِ يَقُولُ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ إذَا لَقِيَهُ بَعْدَ صَلاةِ الْعِيدِ : تَقَبَّلَ اللَّهُ مِنَّا وَمِنْكُمْ , وَأَحَالَهُ اللَّهُ عَلَيْك , وَنَحْوُ ذَلِكَ , فَهَذَا قَدْ رُوِيَ عَنْ طَائِفَةٍ مِنْ الصَّحَابَةِ أَنَّهُمْ كَانُوا يَفْعَلُونَهُ وَرَخَّصَ فِيهِ , الأَئِمَّةُ , كَأَحْمَدَ وَغَيْرِهِ . لَكِنْ قَالَ أَحْمَدُ : أَنَا لا أَبْتَدِئُ أَحَدًا , فَإِنْ ابْتَدَأَنِي أَحَدٌ أَجَبْته , وَذَلِكَ لأَنَّ جَوَابَ التَّحِيَّةِ وَاجِبٌ , وَأَمَّا الابْتِدَاءُ بِالتَّهْنِئَةِ فَلَيْسَ سُنَّةً مَأْمُورًا بِهَا , وَلا هُوَ أَيْضًا مَا نُهِيَ عَنْهُ , فَمَنْ فَعَلَهُ فَلَهُ قُدْوَةٌ , وَمَنْ تَرَكَهُ فَلَهُ قُدْوَةٌ . وَاَللَّهُ أَعْلَمُ” اهـ
”Što se tiče bajramske čestitke, kada se poslije bajram-namaza pri susretu kaže ‘tekabbelallahu minna ve minkum’ ili ‘ehalellahu alejke’ ili slično tome, prenosi se od skupine ashaba da su tako postupali i takav postupak su odobrili učenjaci poput imama Ahmeda i drugih, međutim Ahmed je rekao: ‘Ja ne otpočinjem pozdrav nikome, ali ako mi neko čestita (ako neko otpočne), onda mu odgovorim i to iz razloga jer je odgovor na pozdrav vadžib, obaveza. Otpočinjanje bajramske čestitke nije naređeni sunnet, ali nije ni stvar koja je zabranjena, pa onaj koji to uradi, ima za to uzor i raniji primjer, a i onaj koji to ostavi, ima za to uzor i raniji primjer, a Allah najbolje zna.’“
Dakle šejhul-islam ibnu Tejmijje je spomenuo da čestitanje bajrama nije od sunneta, a to je i ono što se vidi iz govora imama Malika, Ahmeda, medjutim on je mubah stvar koja je dozvoljena i ono što se prenosi kao postupak skupine ashaba – a kojima u tom postupku nisu zamjerili drugi ashabi, te govor Malika i Ahmeda, i zato kažemo da je ova stvar dozvoljena u domenu mubaha – nema smetnje i koristiti je niti ima štete u ostavljanju nje.
Vallahu Alem..
prof. Almir Ferizović