Pojašnjenje vezano za sedždu Mua’za, te pobijanje tvrdnje da se ovom predajom mogu pravdati počinioci velikog širka!
الحمد لله حمدًا يليق بجلال وجهه وعظيم سلطانه، وأشهد أن لا إله إلا الله وحده لا شريك له، وأشهد أن محمدًا عبد الله ورسوله، صلوات الله وسلامه عليه وعلى آله وأصحابه، ومَن سار على نهجه إلى يوم الدين
U daljem tekstu navodimo analizu hadisa koji se prenosi na temu sedžde nekom mimo Allaha sa ciljem pojašnjavanja istog, te pobijanje “šubuhata” da se ovakvim i sličnim predajama može pravdati neznanjem u velikom širku.
U ovom primjeru prenosimo govor koji se veže za događaj sa Mua’zom radijallahu anhu, u kome stoji da je upravo on, nakon što se je vratio iz Šama, učinio sedždu Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem:
فروى ابن ماجة (1853) ، والبيهقي (14711) عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ : ” لَمَّا قَدِمَ مُعَاذٌ مِنَ الشَّامِ سَجَدَ لِلنَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، قَالَ: ( مَا هَذَا يَا مُعَاذُ ؟ ) قَالَ : أَتَيْتُ الشَّامَ فَوَافَقْتُهُمْ يَسْجُدُونَ لِأَسَاقِفَتِهِمْ وَبَطَارِقَتِهِمْ ، فَوَدِدْتُ فِي نَفْسِي أَنْ نَفْعَلَ ذَلِكَ بِكَ ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : ( فَلَا تَفْعَلُوا ، فَإِنِّي لَوْ كُنْتُ آمِرًا أَحَدًا أَنْ يَسْجُدَ لِغَيْرِ اللَّهِ ، لَأَمَرْتُ الْمَرْأَةَ أَنْ تَسْجُدَ لِزَوْجِهَا…) .
‘Šta je to, Muaze?’, a Muaz odgovori: ‘Allahov Poslaniče, ja sam zatekao ljude tamo da svojim svećenicima (biskupima i patrijarsima) čine sedždu, pa sam odmah pomislio kako bi bilo lijepo da mi tebi nešto takvo radimo. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to reče:
‘Nemojte to raditi! Da sam ikome naredio da učini sedždu nekome mimo Allaha, naredio bih ženi da učini sedždu svome mužu…”
Ovo je dakle verzija i slične njoj koje se prenose u vezi ovog slučaja.
Ono što nas interesuje je da pojasnimo događaj i o kakvoj se vrsti sedžde radi, jer nažalost “neki ljudi” su upravo ovaj događaj uzeli za osnovu u pravdanju neznanjem po pitanju velikog širka Allahu..
U osnovi na početku, kažemo, ono što je došlo u Kur’anu i Sunnetu vezano za sedždu, jeste, da se u njihovim tekstovima spominju dvije vrste sedžde, i to:
︎سجود التحية: هو السجود الذي يؤدّى لشخصٍ ما تحيةً وإكراماً وتقديراً وتكريماً له
1) Sedžda – (tehijata ili ikrama) pozdrava ili počasti, je sedžda koja se čini nekoj osobi iz počasti i uvažavanja, poput Kur’anskih primjera vezano za Adema i Jusufa:
“A kada rekosmo melekima: ‘Poklonite se Ademu! (učinite sedždu)’ — oni se pokloniše...” (El-Bekara, 34).
“I on roditelje svoje postavi na prijesto i oni mu se svi pokloniše (sedždu učiniše)…” (Jusuf, 100)
سجود العبادة: هو السجود الذي لا يؤدّى إلّا لله -عزّ وجلّ- خضوعاً وتذلّلاً وتعبّداً له
2) Sedžda ibadeta (obožavajnja), koje se ne čini osim Allahu, ponizno, sa ciljem obožavanja Njega azze ve dželle, kaže Uzvišeni:
فَٱسۡجُدُواْۤ لِلَّهِۤ وَٱعۡبُدُواْ
“Zato, na sedždu Allahu padajte i (Njega) obožavajte!” (En -Nedžm, 62)
I mnogi drugi Kur’anski primjeri…a u prilog predjašnjeg govora navodimo i podporu u riječima uleme, poput:
قال شيخ الإسلام ابن تيمية رحمه الله
Rekao je Šejhul-islam ibnu-Tejmije rahimehullah:
السُّجُودُ عَلَى ضَرْبَيْنِ : سُجُودُ عِبَادَةٍ مَحْضَةٍ ، وَسُجُودُ تَشْرِيفٍ ، فَأَمَّا الْأَوَّلُ فَلَا يَكُونُ إلَّا لِلَّهِ”. انتهى من “مجموع الفتاوى” (4/361).
Dvije su vrste sedžde: sedžda ibadeta i sedžda počasti (pozdrava), a što se prve tiče (tj. sedžde ibadeta), ona neće biti osim za Allaha!
Tako da vidimo potvrdu u govoru ibnu Tejmijje vezano za podjelu sedždi na dvije vrste kao što smo to i opisali, te u daljem tekstu navodimo govor Ibnu Hazma Ez-Zahirija u kome iznosi idžma vezano za ovu temu, pa kaže:
وقال ابن حزم الظاهري : ” وَلَا خلاف بَين أحد من أهل الْإِسْلَام فِي أَن سجودهم لله تَعَالَى سُجُود عبَادَة ، ولآدم سُجُود تَحِيَّة وإكرام” انتهى من “الفصل في الملل والأهواء والنحل” (2/129).
“Nema razilaženja među muslimanima da je njihova sedžda Uzvišenom Allahu (ustvari) sedžda ibadeta, a da je sedžda Adema bila sedžda pozdrava i počasti!”
Zatim prenosimo još jedan Idžm’a od ibnu-l-Arebija gdje kaže:
وقال ابن العربي : ” اتَّفَقَتْ الْأُمَّةُ عَلَى أَنَّ السُّجُودَ لِآدَمَ ، لَمْ يَكُنْ سُجُودَ عِبَادَةٍ“.
انتهى من “أحكام القرآن” (1/27).
“Ummet je saglasan da sedžda Adema nije bila sedžda ibadeta!”
Zatim spominje i pojašnjava Ez-Zehebi slučaj Mua’za i kaže:
وقال الذهبي :أَلا ترى الصحابة في فرط حبهم للنبي صلى الله عليه وسلم ، قالوا ألا نسجد لك ، فقال: لا ، فلو أذن لهم لسجدوا له سجود إجلال وتوقير ، لا سجود عبادة ، كما قد سجد إخوة يوسف عليه السلام ليوسف! “معجم الشيوخ الكبير” (1/73)
“Zar nisi vidio ashabe vezano za “preterivanje” u ljubavi nasprem Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, rekavši zašto da tebi ne učinimo sedždu?! Pa im je rekao NE! A da im je dozvolio činili bi sedždu počasti i poštivanja (uvažavanja), a NE sedždu ibadeta, poput sedžde koju su učinila Jusufova braća Jusufu alejhi selam, na način poštivanja..”
Pa vidimo da je Ez-Zehebi upravo primjere iz Kurana vezano za sedždu pozdrava, počasti ili poštivanja, povezao sa primjerom Mua’za radijallahu anhu.
Zatim vezano za sami detalj u hadisu kada kaže Poslanik sallallahu alejhi ve sellem:
فَإِنِّي لَوْ كُنْتُ آمِرًا أَحَدًا أَنْ يَسْجُدَ لِغَيْرِ اللَّهِ
..da sam ikome naredio da učini sedždu nekome mimo Allaha..
Pojasnjavajući ovaj detalj vezano za آمِرًا أَحَدًا أَنْ يَسْجُدَ – da sam ikome naredio da učini sedždu; šejhul-islam ibnu Tejmije kaže:
قال شيخ الإسلام : وَمَعْلُومٌ أَنَّهُ لَمْ يَقُلْ: لَوْ كُنْت آمِرًا أَحَدًا أَنْ يَعْبُدَ…انتهى من “مجموع الفتاوى” (4/360)
“Poznato je da on (sallallahu alejhi ve sellem) nije rekao: “Da sam ikome naredio da obožava nekog…”
Tako da su ovo jasni argumenti za slučaj Mua’za radijallahu anhu, vezano za njegovu sedždu Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, te da se radi o sedždi koja je iz prve grupe, tj. sedžda pozdrava, počasti ili poštivanja, i da se ne radi o sedždi ibadeta kao što su neki pokušavali da protnu u cilju pravdanja neznanjem u velikom širku, čak šta više su nesvesno ili svjesno optužili za neznanje ashaba vezano za propise tevhida i širka.
Dakle, apsolutno je batil pravdati počinioca velikog širka neznanjem vezano za ovaj slučaj, jer se radi upravo o slučaju sedžde koja nije ibadet već pozdrav, a koja je dokinuta (derogirana) upravo u slučaju sa Mua’zom..
Vallahu Alem!