بسم الله الرحمان الرحيم
Greška imama u kira’etu i je li dozvoljeno klanjačima iza njega da ga poprave?
Rekao je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem:
إنَّما أنَا بَشَرٌ مِثْلُكُمْ، أنْسَى كما تَنْسَوْنَ، فَإِذَا نَسِيتُ فَذَكِّرُونِي
Zaista sam ja čovjek (živo biće) poput vas, zaboravim kao što i vi zaboravite, pa kada zaboravim podsjetite me…
المصدر : صحيح البخاري
الصفحة أو الرقم: 401
Spominju učenjaci ukoliko imam pogriješi u učenju fatihe tako da propusti neki njen ajet ili ako promjeni u izgovoru značenje nekog ajeta; da je klanjačima iza njega vadžib da ga vrate i da ga poprave, zato što je fatiha rukn namaza i ukoliko ona nije proučena taj rek’at ili namaz je batil..
Ukoliko se radi o onome što je kira’et nakon fatihe, on je mustehab, te ukoliko dodje do promjene u izgovoru i dakle promjeni se značenje riječi obaveza je ispraviti, mimo ovoga je mustehab popraviti..
U tom kontekstu je i sljedeći hadis:
شهِدْتُ رسولَ اللهِ صلَّى اللهُ عليه وسلَّم يقرَأُ في الصَّلاةِ فترَك شيئًا لم يقرَأْه فقال له رجلٌ: يا رسولَ اللهِ، ترَكْتَ آيةَ كذا وكذا قال: ( فهلَّا أذكَرْتُمونيها ).
“Bio sam prisutan kada je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, učeći u namazu, propustio nešto ne proučivši ga, pa kada je završio neki mu je čovjek rekao: Allahov poslaniče, propustio si taj i taj ajet, a on mu je rekao: Zašto me nisi opomenuo?”
الراوي: المسور بن يزيد الأسدي
المحدث: ابن حبان
المصدر: صحيح ابن حبان
الصفحة أو الرقم: 2240
Tako da ako zaboravi, treba ga pomoći u kira’etu, isto tako ako i pogriješi..Vallahu Alem.
Ispravljanje safova?
Propisano je u šerijatu da imam ispravi saff prije početka namaza, i to je bila praksa Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, kao što se to prenosi u mnogim hadisima, poput hadisa koji je mutefekun alejhi:
فعنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رضي الله عنه عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ
( سَوُّوا صُفُوفَكُمْ , فَإِنَّ تَسْوِيَةَ الصَّفِّ مِنْ تَمَامِ الصَّلاةِ )
Ispravite vaše safove, jer uistinu je ispravljanje safa od potpunosti namaza.
رواه البخاري ( 690 ) ومسلم ( 433)
Iz ovog konteksta naredbe u hadisu neki učenjaci su rekli da je to ispravljanje na stepenu vadžiba poput Buharije koji je naslovio poglavlje sa [إثم من لا يتم الصفوف ] – grijeh onoga koji nije upotpunio saf, medjutim ono što je radžih i na čemu je džumhur uleme, jeste da da je na stepenu mustehaba, Vallahu Alem.
Zatim pitanje ikameta?
Ikamet je poziv da se usaffe, stava sam da će klanjači kod riječi qad qameti-s-salatu qad qameti-s-salah ustati i usaffiti se, ovako je radžih u onome što sam naučio i bliže sunnetu, i ovo je stav Ahmeda.
Uglavnom, ne razilaze se imami treba li i može li prije ikammeta da se usaffi jer to nije uopšte praksa, već da li treba ustati na kraju ikameta (Šafija), ili kod riječi kojih sam spomenuo (Ahmed), ili kod riječi hajja ala salah (Ebu Hanifa) ili ono što kaže Malik to jeste da nema granica već po izboru od početka ikameta pa do kraja pa kad kod želi…
Čak šta više stava sam i ono što je govor uleme jeste da nema započinjanja ikameta bez naredbe imama, već kad imam da signal učit će se ikammet, ovako spominje džumhur, Ahmed, Šafija i Ebu Hanife..
Vallahu Alem.