Namaz, Ramazan

Neki propisi koji se vežu za učenje kunut dove na vitr namazu?

Neki propisi koji se vežu za učenje kunut dove na vitr namazu?

الحمد لله وحده والصلاة والسلام على من لا نبي بعده 

Da li je kunut dova propisana ili nije učenjaci kao što spominje ibnu Tejmijje rahimehullah, imaju podijeljeno mišljenje i to:

 القنوات في الوتر فجائز وليس بلازم فمن أصحابه – أي النبي صلى الله عليه وسلم- من لم يقنت، ومنهم من قنت في النصف الأخير من رمضان، ومنهم من قنت السنة كلها، والعلماء منهم من يستحب الأول كمالك، ومنهم من يستحب الثاني كالشافعي وأحمد في رواية، ومنهم من يستحب الثالث كأبي حنيفة والإمام أحمد في رواية. 

Dakle, kunut dova na vitru je stvar dozvoljena, medjutim nije obavezujuća (neophodna), jer bilo je ashaba Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, koji:

•nisu učili kunut, 

•zatim onih koji su učili kunut samo u zadnjem dijelu ramazana, 

•a i onih koji bi je učili cijele godine

Pa je imam Malik bio od prve skupine i to je smatrao mustehabom, zatim, od onih koji su drugo mišljenje smatrali mustehabom poput Šafije i Ahmeda u rivajetu, i oni koji su bili pobornici trećeg poput Ebu Hanife i Ahmeda u rivajetu!

والجميع جائز فمن فعل شيئا من ذلك فلا لوم عليه. انتهى من الفتوى الكبى

I sve je ovo dozvoljeno, te ko uradi nešto od ovoga (ova tri mišljenja), neće mu se zamjeriti (nema krivlnje)!

[فتاوى الكبرى ٢/٢٤٥]

Zatim u još jednom govoru u istom djelu spominje:

ﻭﺃﻣﺎ ﻗﻨﻮﺕ اﻟﻮﺗﺮ ﻓﻠﻠﻌﻠﻤﺎء ﻓيه ﺛﻼﺛﺔ ﺃﻗﻮاﻝ: ﻗﻴﻞ: ﻻ ﻳﺴﺘﺤﺐ ﺑﺤﺎﻝ ﻟﺃﻧﻪ ﻟﻢ ﻳﺜﺒﺖ ﻋﻦ اﻟﻨﺒﻲ – ﺻﻠﻰ اﻟﻠﻪ ﻋﻠﻴﻪ ﻭﺳﻠﻢ – ﺃﻧﻪ ﻗﻨﺖ ﻓﻲ اﻟﻮﺗﺮ. ﻭﻗﻴﻞ: ﺑﻞ ﻳﺴﺘﺤﺐ ﻓﻲ ﺟﻤﻴﻊ اﻟﺴﻨﺔ، ﻛﻤﺎ ﻳﻨﻘﻞ ﻋﻦ اﺑﻦ ﻣﺴﻌﻮﺩ ﻭﻏﻴﺮﻩ؛ ﻭﻷﻥ ﻓﻲ اﻟﺴﻨﻦ ﺃﻥ «اﻟﻨﺒﻲ – ﺻﻠﻰ اﻟﻠﻪ ﻋﻠﻴﻪ ﻭﺳﻠﻢ – ﻋﻠﻢ اﻟﺤﺴﻦ ﺑﻦ ﻋﻠﻲ – ﺭﺿﻲ اﻟﻠﻪ ﻋﻨﻬﻤﺎ – ﺩﻋﺎء ﻳﺪﻋﻮ ﺑﻪ ﻓﻲ ﻗﻨﻮﺕ اﻟﻮﺗﺮ» ، ﻭﻗﻴﻞ: ﺑﻞ ﻳﻘﻨﺖ ﻓﻲ اﻟﻨﺼﻒ اﻷﺧﻴﺮ ﻣﻦ ﺭﻣﻀﺎﻥ. ﻛﻤﺎ ﻛﺎﻥ ﺃﺑﻲ ﺑﻦ ﻛﻌﺐ ﻳﻔﻌﻞ.

Što se tiče kunut dove na vitru, tri su govora, kaže se da nije mustehab nikako, jer nije potvrđeno od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, da je on učio kunut na vitru, zatim rečeno je, naprotiv mustehabom je tokom cijele godine kao što je to preneseno od ibnu Mes’uda i drugih; jer i u Sunenima stoji da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, podučio Hasana bin Aliju radijallahu anhu, dovom kojom će doviti na vitru, i rečeno je da će učiti kunut u zadnjem dijelu ramazana, kao što je to radio Ubej bin Ka’b!

[فتاوى الكبرى ٢/١١٩]

Ibnu Kudameh spominje u svom El-Mugniju dva mišljenja, i to ono na čemu su hanabile i ibnu Mes’ud i drugi, a to je da je sunnet učiti kunut dovu tokom cijele godine, te drugo mišljenje koje se pripisuje džumhuru uleme i drugi rivajet od Ahmeda:

ﻭﻋﻦ ﺃﺣﻤﺪ ﺭﻭاﻳﺔ ﺃﺧﺮﻯ، ﺃﻧﻪ ﻻ ﻳﻘﻨﺖ ﺇﻻ ﻓﻲ اﻟﻨﺼﻒ اﻷﺧﻴﺮ ﻣﻦ ﺭﻣﻀﺎﻥ. ﻭﺭﻭﻱ ﺫﻟﻚ ﻋﻦ ﻋﻠﻲ ﻭﺃﺑﻲ. ﻭﺑﻪ ﻗﺎﻝ اﺑﻦ ﺳﻴﺮﻳﻦ، ﻭﺳﻌﻴﺪ ﺑﻦ ﺃﺑﻲ اﻟﺤﺴﻦ، ﻭاﻟﺰﻫﺮﻱ، ﻭﻳﺤﻴﻰ ﺑﻦ ﻭﺛﺎﺏ، ﻭﻣﺎﻟﻚ ﻭاﻟﺸﺎﻓﻌﻲ ﻭاﺧﺘﺎﺭﻩ ﺃﺑﻮ ﺑﻜﺮ اﻷﺛﺮﻡ؛

Od Ahmeda u drugom rivajetu da je on činio kunut u zadnjem dijelu ramazana, i to se prenosi od Alije i Ubeja, to je govor ibnu Sirina, Sei’da bin Ebi El-Hasana, Zuhrija, Jahje bin Vesaab, MalikaŠafije i ono što je odabrao Ebu Brkr El-Esrim;

ﻟﻤﺎ ﺭﻭﻱ ﻋﻦ اﻟﺤﺴﻦ، ﺃﻥ ﻋﻤﺮ ﺟﻤﻊ اﻟﻨﺎﺱ ﻋﻠﻰ ﺃﺑﻲ ﺑﻦ ﻛﻌﺐ، ﻓﻜﺎﻥ ﻳﺼﻠﻲ ﻟﻬﻢ ﻋﺸﺮﻳﻦ ﻟﻴﻠﺔ، ﻭﻻ ﻳﻘﻨﺖ ﺇﻻ ﻓﻲ اﻟﻨﺼﻒ اﻟﺜﺎﻧﻲ..

U onome što se od Hasana prenosi da je Omer radijallahu anhu, okupio ljude pod Ubej bin Ka’bom, pa im je klanjao dvadeset noći i nije im učio kunut na vitru osim u drugoj polovini..

ﻭﻋﻦ اﺑﻦ ﻋﻤﺮ ﺃﻧﻪ ﻻ ﻳﻘﻨﺖ ﺇﻻ ﻓﻲ اﻟﻨﺼﻒ اﻷﺧﻴﺮ ﻣﻦ ﺭﻣﻀﺎﻥ. ﻭﻋﻨﻪ ﻻ ﻳﻘﻨﺖ ﻓﻲ ﺻﻼﺓ ﺑﺤﺎﻝ..

Od ibnu Omera se prenosi da je učio kunut u zadnjem dijelu ramazana, a preneseno je od njega i da nije učio kunut nikako..

[المغني, 2/111]

Ono što se prenosi od prakse Ubej bin Ka’ba je najbliže istini, s’tim što kao što spominje ibnu Tejmijje ima se širina u sva tri mišljenja….

Od dova na kunutu koje se spominju je i ono što je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem podučio Hasana bin Alija, u predaji koja je hasen, gdje kaže:

فقد روى أبو داود (1425) والترمذي (464) والنسائي (1746) عن الْحَسَن بْن عَلِيٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قال : عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَلِمَاتٍ أَقُولُهُنَّ فِي قُنُوتِ الْوِتْرِ : ( اللَّهُمَّ اهْدِنِي فِيمَنْ هَدَيْتَ ، وَعَافِنِي فِيمَنْ عَافَيْتَ ، وَتَوَلَّنِي فِيمَنْ تَوَلَّيْتَ ، وَبَارِكْ لِي فِيمَا أَعْطَيْتَ ، وَقِنِي شَرَّ مَا قَضَيْتَ ، فإِنَّكَ تَقْضِي وَلا يُقْضَى عَلَيْكَ ، وَإِنَّهُ لا يَذِلُّ مَنْ وَالَيْتَ ، وَلا يَعِزُّ مَنْ عَادَيْتَ ، تَبَارَكْتَ رَبَّنَا وَتَعَالَيْتَ ،

“Allahu, uputi me među one koje si već uputio, oprosti mi s onima kojima si već oprostio, preuzmi odgovornost nada mnom s onima nad kojima si već preuzeo, sačuvaj me od zla odluka koje si već donio, jer Ti propisuješ stvari, a ne obratno, ne uzdiže se onaj koga si Ti već odbacio. Blagoslovljen si, Gospodaru naš, i Uzvišen!”

Medjutim od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, nije prenesena izravno ni jedna dova vezano za kunut, mislimo ono što je on proučio, osim ove dove i ovakvih preporuka, pa zato nema smetnje da imam dovi na kunutu dovama iz Kur’ana te Sunneta ili svojim dovama, ali da:

– المُبالَغة في رفْعِ الصَّوتِ بالدُّعاء

– رفْع الصَّوتِ بالبُكاء

– الإطالَة على الناسِ في دُعاءِ القُنوت!

•Ne preterava sa podizanjem glasa

•Da ne podiže glas plačući

•Da ne odugovlači puno u dovi!

Da li je propisano aminovanje na kunut dovi iza imama?

يُشرَعُ التأمينُ خلفَ الإمامِ في قُنوتِ الوترِ، وهو مذهبُ الشافعيَّة، والحَنابِلَة، وهو قولٌ للحنفيَّة.

Propisano je i sunnet je aminovati na kunut dovi u vitru iza imama, i to je mezheb šafijahanbelija, i govor kod hanefija.

(البحر الرائق)) لابن نُجيم (2/48)، ((الدر المختار)) للحصكفي، مع ((حاشية ابن عابدين)) (2/8), ((شرح منتهى الإرادات)) للبهوتي (1/241, ((المجموع)) للنووي (3/493).

Medjutim upozorenje pogotovu na dovu Allahummehdini fi men hedejt….u dijelu dove nakon:

Allahu, uputi me među one koje si već uputio, oprosti mi s onima kojima si već oprostio, preuzmi odgovornost nada mnom s onima nad kojima si već preuzeo, sačuvaj me od zla odluka koje si već donio..

Do ovdje aminovati, a dalje ne! Jer u ovom dijelu dove:

“Inneke takdi ve la jukda ‘alejke, innehu la jezillu men valejte (ve la je‘izzu men ‘adejte) tebarekte Rabbena ve te’alejte”!

 “Jer Ti propisuješ stvari, a ne obratno, ne uzdiže se onaj koga si Ti već odbacio. Blagoslovljen si, Gospodaru naš, i Uzvišen!”

Nema aminovanja, je riječ Amin je u značenju إستجب – Allahu ti uslišaj! Pa je kontradiktorno da Allah usliša i da se odazove ovome!

Te generalno u dovama gdje ima ovakvih i sličnih riječi…

Vallahu Alem 

🕰 |الجمعة 
🗓 | 25|09 رمضان | 1445هـ
🗓 | 04|05 أبريل | 2024م

- 77 Pregledano