الحمد لله وحده والصلاة والسلام على من لا نبي بعده
ﻭﺣﺪﺛﻨﻲ ﺣﺮﻣﻠﺔ ﺑﻦ ﻳﺤﻴﻰ، ﺃﺧﺒﺮﻧﺎ ﻋﺒﺪ اﻟﻠﻪ ﺑﻦ ﻭﻫﺐ، ﺃﺧﺒﺮﻧﻲ ﻳﻮﻧﺲ ﺑﻦ ﻳﺰﻳﺪ، ﻋﻦ اﺑﻦ ﺷﻬﺎﺏ، ﻗﺎﻝ: ﺃﺧﺒﺮﻧﻲ ﻋﺮﻭﺓ ﺑﻦ اﻟﺰﺑﻴﺮ، ﺃﻥ ﻋﺎﺋﺸﺔ، ﺃﺧﺒﺮﺗﻪ ﺃﻥ ﺭﺳﻮﻝ اﻟﻠﻪ ﺻﻠﻰ اﻟﻠﻪ ﻋﻠﻴﻪ ﻭﺳﻠﻢ، ﺧﺮﺝ ﻣﻦ ﺟﻮﻑ اﻟﻠﻴﻞ ﻓﺼﻠﻰ ﻓﻲ اﻟﻤﺴﺠﺪ، ﻓﺼﻠﻰ ﺭﺟﺎﻝ ﺑﺼﻼﺗﻪ، ﻓﺄﺻﺒﺢ اﻟﻨﺎﺱ ﻳﺘﺤﺪﺛﻮﻥ ﺑﺬﻟﻚ، ﻓﺎﺟﺘﻤﻊ ﺃﻛﺜﺮ ﻣﻨﻬﻢ، ﻓﺨﺮﺝ ﺭﺳﻮﻝ اﻟﻠﻪ ﺻﻠﻰ اﻟﻠﻪ ﻋﻠﻴﻪ ﻭﺳﻠﻢ ﻓﻲ اﻟﻠﻴﻠﺔ اﻟﺜﺎﻧﻴﺔ، ﻓﺼﻠﻮا ﺑﺼﻼﺗﻪ، ﻓﺄﺻﺒﺢ اﻟﻨﺎﺱ ﻳﺬﻛﺮﻭﻥ ﺫﻟﻚ، ﻓﻜﺜﺮ ﺃﻫﻞ اﻟﻤﺴﺠﺪ ﻣﻦ اﻟﻠﻴﻠﺔ اﻟﺜﺎﻟﺜﺔ، ﻓﺨﺮﺝ ﻓﺼﻠﻮا ﺑﺼﻼﺗﻪ، ﻓﻠﻤﺎ ﻛﺎﻧﺖ اﻟﻠﻴﻠﺔ اﻟﺮاﺑﻌﺔ ﻋﺠﺰ اﻟﻤﺴﺠﺪ ﻋﻦ ﺃﻫﻠﻪ، ﻓﻠﻢ ﻳﺨﺮﺝ ﺇﻟﻴﻬﻢ ﺭﺳﻮﻝ اﻟﻠﻪ ﺻﻠﻰ اﻟﻠﻪ ﻋﻠﻴﻪ ﻭﺳﻠﻢ، ﻓﻄﻔﻖ ﺭﺟﺎﻝ ﻣﻨﻬﻢ ﻳﻘﻮﻟﻮﻥ: اﻟﺼﻼﺓ، ﻓﻠﻢ ﻳﺨﺮﺝ ﺇﻟﻴﻬﻢ ﺭﺳﻮﻝ اﻟﻠﻪ ﺻﻠﻰ اﻟﻠﻪ ﻋﻠﻴﻪ ﻭﺳﻠﻢ ﺣﺘﻰ ﺧﺮﺝ ﻟﺼﻼﺓ اﻟﻔﺠﺮ، ﻓﻠﻤﺎ ﻗﻀﻰ اﻟﻔﺠﺮ ﺃﻗﺒﻞ ﻋﻠﻰ اﻟﻨﺎﺱ، ﺛﻢ ﺗﺸﻬﺪ، ﻓﻘﺎﻝ: «ﺃﻣﺎ ﺑﻌﺪ، ﻓﺈﻧﻪ ﻟﻢ ﻳﺨﻒ ﻋﻠﻲ ﺷﺄﻧﻜﻢ اﻟﻠﻴﻠﺔ، ﻭﻟﻜﻨﻲ ﺧﺸﻴﺖ ﺃﻥ ﺗﻔﺮﺽ ﻋﻠﻴﻜﻢ ﺻﻼﺓ اﻟﻠﻴﻞ ﻓﺘﻌﺠﺰﻭا ﻋﻨﻬﺎ»
“Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je jedne noći izašao i klanjao u džamiji, a iza njega su klanjali neki ljudi. Kada su osvanuli to su ispričali drugima, te se okupi veći broj ljudi, i opet je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao,a oni za njim. Kada su osvanuli to su opet ispričali drugima, tako da se broj ljudi u džamiji opet mnogo povećao, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je izašao i obavio namaz. Kada je bila četvrta noć, džamija nije mogla da primi sve klanjače, ali je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izašao tek da obavi sabah namaz. Kada je završio sa namazom okrenuo se ljudima, donio šehadet i rekao im: “Ja dobro znam vaš položaj, ali sam se pobojao da vam taj namaz ne bude naređen, a da vi ne budete u stanju da ga obavljate”!
[رواه مسلم ٧٦١]
Ovaj hadis od Aiše radijallahu anha, jasno ukazuje na osnovu dozvoljenosti teravih namaza ramazanom…
صَلاةُ التَّراويحِ سُنَّةٌ مُؤكَّدَة.
Teravih namaz je pritvrđeni sunnet Poslanika Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem u džematu i pojedinačno, i u vezi ovoga se prenosi idžm’a od:
Ibnu Abdil-Berra (مختصر اختلاف العلماء) (1/315)
Ibnu Kudameh (المغني) (2/124).
Kada kažemo da je pritvrđeni sunnet, onda iz definicije njegove prizlilazi da ovo djelo je ono za koje će:
ما يُثاب فاعله و لا يعاقب تاركه
“Nagrađen biti onaj koji ga uradi i neće biti kažnjen onaj koji ga ostavi!”
Dakle, velika je nagrada obaviti ovaj ibadet ali bitno je napomenuti da on nije od obaveznih vadzib djela, i muslimanu nije obaveza klanjati ga već mu je mustehab – sunnet klanjati ga!
Svaka druga mese’la koja se veže za samu teraviju ili noćni namaz (jedno te isto samo što je teravih specifičan naziv za noćni namaz ramazanom), poput namaza u džematu kući ili mesdzidu ili pojedinačno je na stepenu mustehaba!
Dakle, nije obaveza muškarcu klanjati teraviju namaz u džematu kući, niti u mesdžid sa džematom, niti pojedinačno, već je stvar sunneta koji je potvrđen!
Zašto ovo govorimo, pa zato da bi ukazali da neko pogrešno ne shvati da je njegovo klanjanje u džematu kući ili u mesdžidu obaveza, vadžib, a što je pogrešno i na ovo ukazuju riječi Poslanika sallallahu alejhi ve sellem:
“Ja dobro znam vaš položaj, ali sam se pobojao da vam taj namaz ne bude naređen, a da vi ne budete u stanju da ga obavljate”!
U prilog ovoga navodimo i govor Nevevija:
قَالَ النَّوَوِيُّ : اتَّفَقَ الْعُلَمَاءُ عَلَى اسْتِحْبَابِهَا , قَالَ : وَاخْتَلَفُوا فِي أَنَّ الأَفْضَلَ صَلاتُهَا فِي بَيْتِهِ مُنْفَرِدًا أَمْ فِي جَمَاعَةٍ فِي الْمَسْجِدِ , فَقَالَ الشَّافِعِيُّ وَجُمْهُورُ أَصْحَابِهِ وَأَبُو حَنِيفَةَ وَأَحْمَدُ وَبَعْضُ الْمَالِكِيَّةِ وَغَيْرُهُمْ : الأَفْضَلُ صَلاتُهَا جَمَاعَةً كَمَا فَعَلَهُ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ وَالصَّحَابَةُ رضي الله عنهم , وَاسْتَمَرَّ عَمَلُ الْمُسْلِمِينَ عَلَيْهِ , لأَنَّهُ مِنْ الشَّعَائِرِ الظَّاهِرَةِ اهـ .
“Ulema je složna da je teravih mustehab, a razilaze se da li je bolje klanjati je u kući sam ili u džematu u mesdžidu, pa je rekao Šafija i džumhur onih iz njegovog (mezheba), zatim Ebu Hanifa, Ahmed, neke malikije, i drugi mimo njih da je “bolji” ovaj namaz u džematu kao što je i postupio Omer i ashabi radijallahu anhum, te muslimani koji su nastavili tom praksom, jer je to od vanjskih znakova (vjere)!”
فصلاتها جماعةً المسجد أفضل ، لكن لو صلاها الرجل في بيته منفرداً ، أو جماعةً بأهله فهو جائز!
Pa je teravih bolje obaviti u mesdžidu, međutim ako ga čovjek klanja u kući sam ili u džematu (kući), stvar je dozvoljena!
قال النووي في “المجموع” (3/526) :
صَلاةُ التَّرَاوِيحِ سُنَّةٌ بِإِجْمَاعِ الْعُلَمَاءِ . . . وَتَجُوزُ مُنْفَرِدًا وَجَمَاعَةً , وَأَيُّهُمَا أَفْضَلُ ؟ فِيهِ وَجْهَانِ مَشْهُورَانِ . . . الصَّحِيحُ بِاتِّفَاقِ الأَصْحَابِ أَنَّ الْجَمَاعَةَ أَفْضَلُ اهـ .
Rekao je Nevevi također:
” Teravih namaz je sunnet po idžm’au uleme, dozvoljeno ga je klanjati sam i džematski, a koje je bolje? Imaju dva poznata mišljenja, ono što je ispravnije jeste da je bolje u džematu po saglasnosti ashaba..
Dakle, mese’la je u vezi onoga šta je bolje, džemat u mesdžidu ili džemat u kući ili pojedinačno sam, a sve je ispravno, st’ime da ni jedno nije na stepenu vadžiba ili obaveze, već na stepenu sunneta, ali se daje prednost džamiji u džematu..
Što se tiče žene njoj je najveća nagrada obaviti je kući…
أما عن الأفضلية: فلا شك أن صلاتك التروايح في البيت أفضل لك وأعظم أجرا، لقول النبي صلى الله عليه وسلم: لا تمنعوا نساءكم المساجد، وبيوتهن خير لهن. رواه أحمد وأبو داوود
Nema sumnje da je ženi obaviti teravih namaz bolje u njenoj kući i veće nagrade, zbog riječi Poslanika sallallahu alejhi ve sellem: ” Ne zabranjujte vašim ženama mesdžide, a njihove kuće su bolje za njih!
Vallahu Alem!
🕰 الجمعة
🗓 | 25|09 رمضان | 1445هـ
🗓 | 04/05 أبريل | 2024م