الحمد لله وحده والصلاة والسلام على من لانبي بعده
U jednom od dva rivajeta hadisa (koji su slični) došla je zabrana ovakvog postupka, naime:
عن نافعٍ، عن ابنِ عُمَرَ رضِي الله عنهما: أنَّ رَسولَ الله صلَّى اللهُ عليه وسلَّم نهى عن القَزَعِ, قال: قلتُ لنافعٍ: وما القَزَعُ؟ قال يُحلَقُ بَعضُ رأسِ الصَّبيِّ، ويُترَكُ بَعضٌ
رواه البُخاريُّ (5920)، ومُسْلِم (2120) واللَّفظُ
Nafi’ prenosi od ibnu Omera radijallahu anhuma, da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zabranio El-Kaza’, pa je rečeno Nafi’u, a šta je to El-Kaza’? Rekao je: “Brijanje dječaku jednog dijela glave ostavljanjem drugog”.
Dakle u hadisu je došla riječ “zabranio” ( نهى), medjutim ono što se želi vezano za hukm – propis šerijatski, jeste pokudjenost djela – الكراهة – ili mekruh, čija je usulska definicija:
هو العمل الذي يُثاب تاركه – ولا يأثم فاعله
“To je djelo za čije ostavljanje će se biti nagrađen, i nije grješan onaj koji ga uradi.“
Bez razilaženja medju učenjacima četiri mezheba jeste da je ovo djelo pokudjeno (mekruh), i u vezi ovoga je prenešen i idžma od:
قال النووي: (أجمع العُلَماءُ على كراهةِ القَزَعِ..).
(شرح النووي على مُسْلِم)) (14/101).
Kaže Nevevi da je ulema saglasna na pokudjenosti El-Kaza’.
وقال الطيبي: (وأجمعوا على كراهةِ القَزَعِ..).
((شرح المشكاة)) (9/2925).
Et-Tajjibi kaže da su saglasni na pokudjenosti El-Kaza’.
وقال المرداوي: (قولُه: ويُكرَهُ القَزَعُ بلا نزاعٍ). ((الإنصاف)) (1/100)
El-Merdavij kaže da je El-Kaza’ pokudjen bez rasprave (razilaženja).
Ono u čemu nema razilaženja jeste da nema razlike između muškarca i žene te djeteta u ovom propisu, s`time da najteži prestup u mese’li imaju oni koji briju prednji dio glave a ostavljaju zadnji, ili oni koji u sredini briju dio glave, oponašajući tako kršćanske monahe i onda ovo ide na većem stepenu zabrane kao što to spominju učenjaci..
U ovome nespada takodjer ni stepenasto šišanje, poput lakših prelaza na frizuri, već isključivo gore navedeno..
Vallahu Alem..