Mese’la koja je pred nama glasi:
Da li je dozvoljeno nevjerniku nazvati selam?
Napomena: Ovaj tekst ima za cilj da površno prikaže govor učenjaka i da mu je težište na upozorenju na tekfir zbog drugog i trećeg mišljenja koje ćemo spomenuti u tekstu, kao što to rade neki početnici u vjeri.
الحمد لله وحده والصلاة والسلام على من لانبي بعده
Došla je govoru Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, vrsta zabrane nazivanja selama kitabijama, poput:
لا تَبْدَؤُوا اليَهُودَ ولا النَّصارَى بالسَّلامِ
“Nemojte prvi nazivati selam Židovima niti kršćanima…”
التخريج: أخرجه مسلم (2167)، وأبو داود (5205)، والترمذي (1602) واللفظ له، وأحمد (7617)
Napominjem da u vezi pojedinih izraza u hadisu, a i samog hadisa neki muhadisi imaju dosta zamjerki, te i da postoje i druge predaje koje pojašnjavaju pozadinu/povod ovog događaja i okolnosti vezane za njega. Od njih su slijedeće:
روى ابن ماجه (3699) عن أبي عبد الرحمن الجهني رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم
Ibnu Madžeh navodi predaju koja je vjerodostojna od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, gdje kaže:
إني راكب غدا إلى اليهود فلا تبدؤوهم بالسلام، فإذا سلموا عليكم فقولوا: وعليكم
“Ja sutra jašem (sa namjerom borbe) prema Židovima, nemojte im vi prvi nazivati selam! Ako vas oni poselame vi recite : Ve alejkum (i vama).”
روى البخاري في الأدب المفرد (1102) عن أبي بصرة الغفاري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال
Zatim Buhari spominje u svom djelu El-Edebu-l-Mufred istu predaju poput ove kod ibnu Madžeh:
إني راكب غدا إلى يهود، فلا تبدؤوهم بالسلام، فإذا سلموا عليكم فقولوا: وعليكم
“Ja sutra jašem (sa namjerom borbe) prema Židovima, nemojte im vi prvi nazivati selam! Ako vas oni poselame vi recite : Ve alejkum (i vama).”
Postavlja se pitanje vezano za tematiku, dakle, da li ova zabrana ima neki poseban povod? Zatim da li postoji okolnost u kojoj je dozvoljeno nazvati nevjerniku (kitabiji, rafidiji, džehmiji itd.) selam, i naravno da li postoje drugi tekstovi Kur’ana i Sunneta koji govore o ovome…
U vezi same okolnosti za govor o zabrani selama koji je došao u hadisu, ibnu-l-Kajjim spominje povod hadisa od svog učitelja (ibnu Tejmijje) pa kaže:
قال ابن القيم رحمه الله: (وأما قول النبي صلى الله عليه وسلم: ((لا تبدؤوهم بالسلام)) – وهذا لـمَّا ذهب إليهم ليحاربهم وهم يهود قريظة – فأمر ألا يُبدؤوا بالسلام؛ لأنه أمان، وهو قد ذهب لحربهم. سمعت شيخنا يقول ذلك) ((أحكام أهل الذمة)) لابن القيم (3/ 1326)
“Što se tiče riječi Poslanika sallallahu alejhi ve sellem “nemojte im vi prvi nazivati selam”, one su upućene kada je krenuo da ratuje protiv njih, tj. sa Židovima benu Kurejza, te im je zato naredio da ne počinju sa selamom; zato što je (u riječi selam) sigurnost (mir), a on je otišao da bi se sukobio sa njima. Ovo sam čuo od našeg šejha (ibnu Tejmijje) da kaže.””
Dakle vidimo da je zabrana došla u jednoj specifičnoj okolnosti, “zato što je (u riječi selam) sigurnost (mir), a on je otišao da ratuje protiv njih”, te je na ovakav način treba i posmatrat.
Zatim Imam Ishak bin Rahvajh spominje ovaj slučaj i kaže:
في مصافحة غير أهل الملة تعظيم، وقد أُمرنا بتذليلهم، إلا أن تكون حاجة أو أردت أن تدعوه إلى الإسلام وما أشبه ذلك من أمر الآخرة كالسلام، ليس لك أن تبدأه لما فيه تعظيم وتشبيه بتحية المسلم، فإذا كانت حاجة إليه فلك أن تبدأه بالسلام، ومعنى قول النبي صلى الله عليه وسلم: ((لا تبدؤوهم بالسلام)) لما خاف أن يدَّعُوا ذلك أماناً، وكان قد غدا إلى اليهود) ((مسائل الإمام أحمد وإسحاق بن راهويه)) (2/ 337)
“U rukovanju (prilikom pozdrava) mimo muslimana je veličanje, a naredjeno nam je da ih ponižavamo (nevjernike), osim ako postoji potreba (hadžeh), ili ih želiš pozvati u Islam, ili slično tome od stvari ahireta, poput nazivanje selama (njima), nemaš pravo da otpičinješ njime, jer je u njemu veličanje i ono što sliči pozdravu sa muslimanom, ali ako postoji potreba (hadžeh) za time onda započni sa selamom, a značenje Poslanikovog sallallahu alejhi ve sellem govora “nemojte im vi prvi nazivati selam“, jeste ako bi se pobojao da ne pomisle da im time želi mir – sigirnost, a spremao se da krene sutra prema Židovima (u rat).”
وقال ابن القيم رحمه الله تعالى في “زاد المعاد” (2/424) في ابتداء الكفار بالتحية : “و قالت طائفة – أي من العلماء – : يجوز الابتداء لمصلحة راجحة من حاجة تكون إليه ، أو خوف من أذاه ، أو لقرابة بينهما ، أو لسبب يقتضي ذلك ” انتهى
U ovoj fetvi ibnu-l-Kajjim spominje pitanje vezano za otpočinjanje pozdrava nevjernicima, te kaže da jedan dio učenjaka smatra dozvoljenim nazivanje selama nevjernicima radi preovladavajuće koristi (li maslehati radžiheh), poput neke potrebe koju ima kod njega, ili iz straha od njihovog ezijeta, te zbog bliskih rodbinskih veza, ili iz straha od njihovog ezijeta ili zbog bliskih rodbinskih veza, ili (nekog) razloga koji zahtjeva to.”
Zatim od dokaza kojim neki učenjaci dokazuju dozvoljenost otpočinjanja nevjernicima selamom u potrebi, su i govor Allaha džele še’nuh:
{ وَقِيلِهِۦ يَٰرَبِّ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ قَوۡمٞ لَّا يُؤۡمِنُونَ ٨٨ فَٱصۡفَحۡ عَنۡهُمۡ وَقُلۡ سَلَٰمٞۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ٨٩}
[سُورَةُ الزُّخۡرُفِ: ٨٨,٨٩]
A Poslanik reče: “Gospodaru moj, ovo su, zaista, ljudi koji ne vjeruju! Pa ti se okreni od njih i reci: “Selam!” Sigurno će oni znati!
Te govor Uzvišenog u suri El-Qasas:
وَإِذَا سَمِعُوا اللَّغْوَ أَعْرَضُوا عَنْهُ وَقَالُوا لَنَا أَعْمَالُنَا وَلَكُمْ أَعْمَالُكُمْ سَلَامٌ عَلَيْكُمْ لَا نَبْتَغِي الْجَاهِلِينَ
“a kada čuju besmislicu kakvu, od nje se okrenu i reknu: “Nama naša djela, a vama vaša djela; Selam alejkum – mir vama! Mi ne želimo društvo neukih (džahila).”
16993 – حَدَّثَنَا أَبِي، ثنا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى أَنْبَأَ إِسْرَائِيلُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ فِي قَوْلِهِ: وَإِذَا سَمِعُوا اللَّغْوَ أَعْرَضُوا، عَنْهُ إِلَى قَوْلِهِ: سَلامٌ عَلَيْكُمْ لَا نَبْتَغِي الْجَاهِلِينَ قَالَ: أُنَاسٌ مِنَ الْيَهُودِ أَسْلَمُوا، وَكَانَ أُنَاسٌ مِنَ الْيَهُودِ إِذَا مَرُّوا عَلَيْهِمْ سَبُّوهُمْ فأَنْزَلَ اللَّهُ تبارك وتعالى فِيهِمْ هَذِهِ الآيَاتِ
U tefsiru kod Ibnu Ebi Hatima, predaja br.16993, stoji da je ovaj ajet spušten u vezi ljudi Židova koji se primili islam, pa su ih drugi Židovi (nevjernici) napadali i vrijedjali kada bi prolazili pored njih, a oni (muslimani, bivši Židovi) bi im govorili: Selam alejkum – mir vama! Mi ne želimo društvo neukih (džahila).
Zatim prenosimo dosta govora od selefa vezano za ovu temu, poput govora ashaba te poznatih imama..
قال الطبري: وقد روي عن السلف أنهم كانوا يسلمون على أهل الكتاب. وفعله ابن مسعود بدهقان صحبه في طريقه، قال علقمة: فقلت له: يا أبا عبد الرحمن أليس يكره أن يُبدؤوا بالسلام؟! قال: نعم، ولكن حق الصحبة. وكان أبو أمامة إذا انصرف إلى بيته لا يمر بمسلم ولا نصراني ولا صغير ولا كبير إلا سلم عليه، فقيل له في ذلك فقال: أُمرنا أن نفشي السلام) ((تفسير القرطبي)) (11/ 111، 112).
Et-Taberi mufesir Kur’ana, prenosi da su selefi nazivali selam kitabijama, te da je to radio Abdullah ibnu Mes’ud (ashab) Dahkaanu koji ga je pratio u putu, pa mu je Alkameh rekao: O’ Eba Abdirrahman zar nije pokudjeno da se započinje njima sa selamom? Rakao je: Da, ali ovo je pravo sohbeta (druženja, saputništva), te od Ebu Umameh (ashab) isto, da bi nazivao selam svakom kad bi izašao iz kuće, muslimanu, kršćaninu, odraslom, malom, dakle, ne bi prošao pored njih a da to ne uradi..
قال ابن أبي شيبة (25751): حدثنا إسماعيل بن عياش عن محمد بن زياد الألهاني وشرحبيل بن مسلم عن أبي أمامة: أنه كان لا يمر بمسلم، ولا يهودي، ولا نصراني، إلا بدأه بالسلام. وسنده صحيح
Rekao je ibnu Ebi Šejbeh prenoseći u svom El-Musenefu, da Ebi Umameh ne bi prošao pored muslimana, niti Židova i kršćanina, osim sa započinjanjem selama.
قال ابن أبي شيبة (25752): حدثنا إسماعيل بن عياش عن ابن عجلان: أن عبد الله، وأبا الدرداء، وفضالة بن عبيد كانوا يبدؤون أهل الشرك بالسلام.
Rekao je ibnu Ebi Šejbeh u svom El-Musenefu prenoseći da su Abdullah, Ebu Ed-Derda’ i Fadaletu bin Ubejd, započinjali selamom mušricima.
روى البخاري في الأدب المفرد (1101) عن أبي عثمان النهدي قال: كتب أبو موسى الأشعري إلى رهبان يسلِّم عليه في كتابه، فقيل له: أتسلم عليه وهو كافر؟! قال: إنه كتب إليَّ فسلَّم عليَّ، فرددت عليه.
Zatim Buhari u svom El-Edebu-l-Mufred prenosi vjerodostojnu predaju da je ashab, Ebu Musa El-Eša’ri, pisao pismo monahu i nazivao mu selam, našta mu je prigovoreno: “Zar mu nazivaš selam a on je kafir”? Rekao je: On je meni nazvao selam pa sam mu i ja uzvratio.
قال ابن أبي شيبة (5/ 248) في باب أهل الذمة يُبدؤون بالسلام رقم (25748): حدثنا وكيع عن سفيان عن عمار الدهني عن رجل عن كريب عن ابن عباس: أنه كتب إلى رجل من أهل الكتاب: السلام عليك)، وإسناده ضعيف لوجود رجل مبهم في إسناده
Ibnu Ebi Šejbeh u svom El-Musenefu spominje govor ibnu Abbasa da je napisao čovjeku od ehlul-Kitaba: Es-Selamu alejke, medjutim u senedu ima slabost, (…jer se spominje neodređen čovjek u njegovom lancu prenosilaca).
قال ابن أبي شيبة (25749): حدثنا جرير عن منصور عن إبراهيم النخعي قال: (إذا كتبت إلى اليهودي والنصراني في الحاجة فابدأ بالسلام)
Ibnu Ebi Šejbeh u svom El-Musanefu spominje govor Ibrahima En-Nekhai’ja gdje kaže: ” Ako budeš pisao Židovu ili kršćaninu, u potrebi (hadžeh) započni selamom”. Slično se prenosi i od Mudžahida i El-Evza’ija, neka je Allahov rahmet nad svima njima. Amin!
قِيلَ لِابْنِ عُيَيْنَةَ: هَلْ يَجُوزُ السَّلَامُ عَلَى الكافر؟ قال: نعم، قال الله تعالى ” لَا يَنْهاكُمُ اللَّهُ عَنِ الَّذِينَ لَمْ يُقاتِلُوكُمْ فِي الدِّينِ وَلَمْ يُخْرِجُوكُمْ مِنْ دِيارِكُمْ أَنْ تَبَرُّوهُمْ وَتُقْسِطُوا إِلَيْهِمْ إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْمُقْسِطِينَ 60: 8″ «1» [الممتحنة: 8]. وَقَالَ:” قَدْ كانَتْ لَكُمْ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ فِي إِبْراهِيمَ 60: 4″ «2» [الممتحنة: 4] الْآيَةَ، وَقَالَ إِبْرَاهِيمُ لِأَبِيهِ” سَلامٌ عَلَيْكَ”. قُلْتُ: الْأَظْهَرُ مِنَ الْآيَةِ مَا قَالَهُ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ….
Kurtubi u svom tefsiru kod tumačenja ajeta 47 iz sure Merjem (11/112) kaže da je rečeno ibnu Ujejni: Je li dozvoljen selam navjerniku? Rekao je: Da, Rekao je Uzvišeni (prema približnom prijevodu značenja): “Allah vam ne zabranjuje da činite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone – Allah, zaista, voli one koji su pravični”, i kaže: “Divan uzor za vas je Ibrahim..”, a Ibrahim je rekao svom ocu: “Selamun alejke!” (u suri Merjem, 47), zatim komentariše riječi ibnu Ujejneh i kaže da je upravo njegovo tumačenje najjasnije od ostalih…
اختلف العلماء في إلقاء السلام على غير المسلم؛ على ثلاثة أقوال
Učenjaci su se u pogledu otpočinjanja nazivanja selama kafiru razišli na tri mišljenja:
القول الأول: تحريم الابتداء ووجوب الرد عليه؛ نسبه النووي إلى الشافعي، وجمهور أصحابه، وأكثر العلماء.(المجموع شرح المهذب, 4/604)
Prvi govor: Zabrana otpočinjanja selamom i obaveza odgovora na selam, Nevevi ovo pripisuje Šafiji i većini šafija, te većini učenjaka.
القول الثاني: جواز ابتدائنا لهم بالسلام، وكذلك ردنا عليهم؛ قال النووي: ذهب إليه كثيرون من السلف، وهو مرويٌّ عن بعض الصحابة، وهو قول في المذهب الشافعي.(المجموع شرح المهذب, 4/604)
Drugi govor: Dozvola otpočinjanja njima sa selamom, te i uzvraćanja na selam. Kaže Nevevi da je puno selefa na ovome govoru, i da se to prenosi od nekih ashaba (kao što smo gore i spomenuli), i ovo je jedno od mišljenja među šafijama.
القول الثالث: يجوز الابتداء لمصلحة راجحة من حاجة، أو قرابة، أو لسبب يقتضي ذلك، وذهب إليه جماعة من العلماء
ابن القيم رحمه الله تعالى في “زاد المعاد” (2/424)
Treći govor: Dozvola započinjanja selamom zbog preovladavajuće koristi (li maslaheti radžiheh) (poput) potrebe (hadžeh). Ovo prenosi ibnu Kajjim od jednog dijela uleme te zbog bitnosti samog njegovog govore u kome je obuhvatio dosta bitnih stvari prenosimo ga u opširnijoj verziji:
ﻭﻗﺪ اﺧﺘﻠﻒ اﻟﺴﻠﻒ ﻭاﻟﺨﻠﻒ ﻓﻲ ﺫﻟﻚ، ﻓﻘﺎﻝ ﺃﻛﺜﺮﻫﻢ: ﻻ ﻳﺒﺪءﻭﻥ ﺑﺎﻟﺴﻼﻡ، ﻭﺫﻫﺐ ﺁﺧﺮﻭﻥ ﺇﻟﻰ ﺟﻮاﺯ اﺑﺘﺪاﺋﻬﻢ ﻛﻤﺎ ﻳﺮﺩ ﻋﻠﻴﻬﻢ، ﺭﻭﻱ ﺫﻟﻚ ﻋﻦ اﺑﻦ ﻋﺒﺎﺱ، ﻭﺃﺑﻲ ﺃﻣﺎﻣﺔ، ﻭاﺑﻦ ﻣﺤﻴﺮﻳﺰ، ﻭﻫﻮ ﻭﺟﻪ ﻓﻲ ﻣﺬﻫﺐ اﻟﺸﺎﻓﻌﻲ ﺭﺣﻤﻪ اﻟﻠﻪ ﻟﻜﻦ ﺻﺎﺣﺐ ﻫﺬا اﻟﻮﺟﻪ ﻗﺎﻝ: ﻳﻘﺎﻝ ﻟﻪ: اﻟﺴﻼﻡ ﻋﻠﻴﻚ ﻓﻘﻂ ﺑﺪﻭﻥ ﺫﻛﺮ اﻟﺮﺣﻤﺔ، ﻭﺑﻠﻔﻆ اﻹﻓﺮاﺩ، ﻭﻗﺎﻟﺖ ﻃﺎﺋﻔﺔ: ﻳﺠﻮﺯ اﻻﺑﺘﺪاء ﻟﻤﺼﻠﺤﺔ ﺭاﺟﺤﺔ ﻣﻦ ﺣﺎﺟﺔ ﺗﻜﻮﻥ ﻟﻪ ﺇﻟﻴﻪ، ﺃﻭﺧﻮﻑ ﻣﻦ ﺃﺫاﻩ، ﺃﻭ ﻟﻘﺮاﺑﺔ ﺑﻴﻨﻬﻤﺎ، ﺃﻭ ﻟﺴﺒﺐ ﻳﻘﺘﻀﻲ ﺫﻟﻚ، ﻳﺮﻭﻯ ﺫﻟﻚ ﻋﻦ ﺇﺑﺮاﻫﻴﻢ اﻟﻨﺨﻌﻲ، ﻭﻋﻠﻘﻤﺔ
“زاد المعاد” (2/424)
“Razišli su se selefi i khalefi u vezi toga, pa je puno njih reklo da se neće otpočinjati (njima) selamom, dok su pribjegli dozvoli otpočinjanja njima (selamom), kao i odgovoru njima (na selam). To je prenešeno od ibnu Abasa, Ebi Umameh, i ibnu Muhajriza, te je to jedno mišljenje u mezhebu Šafije rahimehullah, medjutim onaj koji zastupa ovo mišljenje kaže: Reći će mu se: Es-Selamu alejke, samo, bez spominjanja rahmeta (ve rahmetullah), izrazom u jednini, te kaže da jedan dio učenjaka smatra dozvoljenim nazivanje selama nevjernicima radi preovladavajuće koristi (li maslehati radžiheh), poput neke potrebe koju ima kod njega, ili iz straha od njihovog ezijeta, te zbog bliskih rodbinskih veza, ili (nekog) razloga koji zahtjeva to, ovo se prenosi i od Ibrahima En-Nekhaija i Alkameh.”
Generalno džemahir uleme smatra ovo djelo pokudjenim, mekruhom ili haramom, to jest otpočinjanje njima selamom, i to se prenosi od Hanefija (1) s’time što kažu, ako ima hadžeh (potreba) nema smetnje da se zimiji (štićeniku, nevjerniku) nazove selam, zbog potrebe, ne zbog njegova veličanja, evo njihovog govora:
ﺫﻫﺐ اﻟﺤﻨﻔﻴﺔ ﺇﻟﻰ ﺃﻥ اﻟﺴﻼﻡ ﻋﻠﻰ ﺃﻫﻞ اﻟﺬﻣﺔ ﻣﻜﺮﻭﻩ ﻟﻤﺎ ﻓﻴﻪ ﻣﻦ ﺗﻌﻈﻴﻤﻬﻢ، ﻭﻻ ﺑﺄﺱ ﺃﻥ ﻳﺴﻠﻢ ﻋﻠﻰ اﻟﺬﻣﻲ ﺇﻥ ﻛﺎﻧﺖ ﻟﻪ ﻋﻨﺪﻩ ﺣﺎﺟﺔ؛ ﻷﻥ اﻟﺴﻼﻡ ﺣﻴﻨﺌﺬ ﻷﺟﻞ اﻟﺤﺎﺟﺔ ﻻ ﻟﺘﻌﻈﻴﻤﻪ…(1) (اﺑﻦ ﻋﺎﺑﺪﻳﻦ 5 / 264 – 265 ﻃ. اﻟﻤﺼﺮﻳﺔ، اﻻﺧﺘﻴﺎﺭ 4 / 165 ﻃ. اﻟﻤﻌﺮﻓﺔ ﺭﻭﺡ اﻟﻤﻌﺎﻧﻲ 5 / 100 ﻃ. اﻟﻤﻨﻴﺮﻳﺔ).
Malikije govore o pokudjenosti ovog djela u svojim djelima i to:
ﻭﺫﻫﺐ اﻟﻤﺎﻟﻜﻴﺔ ﺃﻳﻀﺎ ﺇﻟﻰ ﺃﻥ اﺑﺘﺪاء اﻟﻴﻬﻮﺩ ﻭاﻟﻨﺼﺎﺭﻯ ﻭﺳﺎﺋﺮ ﻓﺮﻕ اﻟﻀﻼﻝ ﺑﺎﻟﺴﻼﻡ ﻣﻜﺮﻭﻩ؛ ﻷﻥ اﻟﺴﻼﻡ ﺗﺤﻴﺔ ﻭاﻟﻜﺎﻓﺮ ﻟﻴﺲ ﻣﻦ ﺃﻫﻠﻬﺎ…(ﻟﻔﻮاﻛﻪ اﻟﺪﻭاﻧﻲ 2 / 425 – 426 ﻃ. اﻟﺜﺎﻟﺜﺔ، ﺣﺎﺷﻴﺔ اﻟﻌﺪﻭﻱ ﻋﻠﻰ اﻟﺨﺮﺷﻲ 3 / 110 ﻃ ﺑﻮﻻﻕ، اﻟﻘﺮﻃﺒﻲ 5 / 303 ﻃ اﻷﻭﻟﻰ.)
Ibnu Kudameh isto prenosi stav Hanbelija koji kažu da nije dozvoljeno otpočeti selam njima zbog hadisa od Poslanika alejhi selam gdje kaže: Sutra idemo (u smislu u napad na židove) pa nemojte započinjati prvi sa selamom njima, a ako vas oni (prvi) poselame recite: Ve Alejkum! (pojasnili smo dogadjaj i okolnosti zabrane u ovom hadisu na početku našeg govora, pa se vrati gore i pogledaj ponovo ako ti nije jasno).
وَرُوِيَ عَنْ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ: «إنَّا غَادُونَ غَدًا، فَلَا تَبْدَءُوهُمْ بِالسَّلَامِ، وَإِنْ سَلَّمُوا عَلَيْكُمْ، فَقُولُوا: وَعَلَيْكُمْ» . أَخْرَجَهُ الْإِمَامُ أَحْمَدُ… قَالَ أَبُو دَاوُد: قُلْت لِأَبِي عَبْدِ اللَّهِ: تَكْرَهُ أَنْ يَقُولَ الرَّجُلُ لِلذِّمِّيِّ: كَيْفَ أَصْبَحْت؟ أَوْ كَيْفَ حَالُك؟ أَوْ كَيْفَ أَنْتَ؟ أَوْ نَحْوَ هَذَا؟ قَالَ: نَعَمْ، هَذَا عِنْدِي أَكْثَرُ مِنْ السَّلَامِ. (المغني 363/9)
Te rivajet od Ahmeda koji je upitan da li smatra pokudjenim da čovjek kaže zimiji: Kako si? Kako si osvanuo? Kako ti je stanje? Pa je odgovorio: Da, i kaže to je kod mene veće od selama.
Da li je dozvoljen dodatak ve rahmetullahi ve berekatuhu?
جاء في الموسوعة الفقهية الكويتية (11/ 186): الذين جوزوا ابتداءهم بالسلام صرحوا بالاقتصار على: السلام عليك دون الجمع، ودون أن يقول: ورحمة الله.
Oni koji su dozvolili otpočinjanje selamom nevjerniku (u potrebi-hadžeh) ograničili su pozdrav sa Es-Selamu alejke, bez množine i govora: “Ve rahmetullah”.
A isto ovo smo maloprije u gornjem govoru kod ibnu-l-Kajjima prenijeli, tj. sličan govor koji je prenio od učenjaka.
Dakle nije dozvoljen.
Da li je dozvoljen odgovor na selam?
U kontekstu cijelog govora navodimo jos ukratko odgovor na ovo pitanje koje je dao Ibnu-l-Kajjim na osnovu sagledavanja dokaza iz Kur’ana i Sunneta, te govora selefa ummeta:
قال ابن القيم رحمه الله : واختلفوا في وجوب الرد عليهم فالجمهور على وجوبه وهو الصواب وقالت طائفة لا يجب الرد عليهم كما لا يجب على أهل البدع وأَوْلى ، والصواب الأول والفرق أنا مأمورون بهجر أهل البدع تعزيرا لهم وتحذيرا منهم بخلاف أهل الذمة . أ.هـ ” زاد المعاد ” ( 2 / 425 ، 426 )
Razišli su se (učenjaci) po pitanju obaveze odgovora (na selam) njima, džumhur (većina) je stava da je obaveza (odgovoriti im) i to je ispravno (mišljenje), dok skupina (učenjaka) kaže da nije obaveza da se odgovori njima, kao što nije obaveza (odgovoriti) novotarima, a preče je, a ono što je ispravno jeste prvo (mišljenje, džumhura), jer razlika je u tome što nam je naredjeno (hedžr) izbjegavanje (klonjnje, vrsta bojkota) novotara te upozoravanje i korenje njh, za razliku od ehlul-zimeh (nevjernika pod zaštitom zbog plaćanja džizije).
Osim onoga što se spominje u predajama vezano za podmuklost Židova:
لِما جاء عن ابن عمر رضي الله عنه قال : قال رسول الله صلى الله عليه وسلم “إن اليهود إذا سلموا عليكم يقول أحدهم السام عليكم فقل : عليك
رواه البخاري ( 5902 ) ومسلم ( 2461 )
Rekao je Poslanik alejhi selam: “Ako vas Židovi posleme govoreći nekom od vas Es-Samu alejkum (neka je smrt na vas), reci: Alejke (neka je na tebi).”
U ovom slučaju odgovor bude samo” Ve Alejke”
Vallahu Alem.