الحمد لله رب العالمين والصلاة والسلام على رسول الله صلى الله عليه وسلم و بعد…
Sa nastupom nove hidžretske godine tačnije 1445, ušli smo u prve dane mjeseca muharrema, u kome je, jedan dan ili tačnije 10-ti muharrem, dan, u kome je Musa alejhi selam Allahovom pomoći spasio benu-Israil od Firauna i njegovog zuluma – poznatim događajem kada ih je preveo preko rastavljenog mora – prema slobodi i spasu od zuluma.
O samom događaju i kako je propisan post u našem ummetu, najbolji opis daje hadis od ibnu Abbasa radijallahu anhu:
قَدِمَ النبيُّ صلَّى اللهُ عليه وسلَّم المدينةَ، فرأَى اليهودَ تصومُ يومَ عاشوراءَ، فقال : ( ما هذا ) . قالوا : هذا يومٌ صالحٌ، هذا يومَ نجَّى اللهُ بني إسرائيلَ من عدُوِّهم، فصامه موسى . قال : ( فأنا أحقُّ بموسى منكم ) . فصامه وأمَر بصيامِه . .
“Došao je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u Medinu, pa je vidio židove kako poste dan Ašure, i reče: “Šta je ovo? Rekoše: Ovo je dan salihun, ovo je dan u kome je Allah spasio benu-Israil od njihovih neprijatelja, pa ga je Musa postio. Reče sallallahu alejhi ve sellem: “Ja sam preči Musau od vas. Pa je postio (tog dana) i naredio da se posti“.¹
Zatim je sa vudžuba propis drugom predajom spušten na stepen menduba u predaji koja se bilježi od ibnu Omera radijallahu anhu:
أنَّ أهلَ الجاهليةِ كانوا يصومون يومَ عاشوراءَ . وأنَّ رسولَ اللهِ صلَّى اللهُ عليهِ وسلَّمَ صامه ، والمسلمونَ قبل أن يُفترَضَ رمضانُ, فلما افتُرِضَ رمضانُ ، قال رسولُ اللهِ صلَّى اللهُ عليهِ وسلَّمَ : إنَّ عاشوراءَ يومٌ من أيامِ اللهِ . فمن شاء صامه ومن شاء تركَه . .
Ehlul-džahilijeh su postili dan Ašure, i Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ga je postio i muslimani prije nego li je propisan (post) ramazan, pa kada je propisan ramazan, rekao je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem:
إنَّ عاشوراءَ يومٌ من أيامِ اللهِ . فمن شاء صامه ومن شاء تركَه
“Zaista je dan Ašure od Allahovih dana, pa ko hoće neka ga posti ko hoće neka ga ostavi…”²
Ono što je bitno za nas kao muslimane a vezano je za ovaj mjesec jeste da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, ovaj dan postio i preporučio da se posti, svakako ne kao obaveza već kao dobrovoljni ibadet Allahu….
Od Ebu Katadeh radijallahu anhu se prenosi:
سئل رسول الله صلى الله عليه وسلم عن صيام يوم عاشوراء، فقال:يكفر السنة الماضية.
Upitan je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem o postu na danu Ašure, pa je rekao: “Oprašta grijehe za prošlu godinu”.³
Ovaj hadis je jasno ukazao na propisanost posta u ovom danu, a u drugome kojeg prenosi ibnu Abbas radijallahu anhu, se pojašnjava detaljnije i opisuje način na koji je preporučio Poslanik sallallahu alejhi ve sellem da se posti, pa je rekao:
صوموا يومَ عاشوراءَ وخالفوا فيهِ اليهودَ وصوموا قَبلَهُ يومًا أو بعدَه يومًا .
“Postite dan Ašure, i razlikujte se u njemu (postu) sa židovima, posteći dan prije ili dan nakon njega“.⁴
فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَإِذَا كَانَ الْعَامُ الْمُقْبِلُ إِنْ شَاءَ اللَّهُ صُمْنَا الْيَوْمَ التَّاسِعَ قَالَ فَلَمْ يَأْتِ الْعَامُ الْمُقْبِلُ حَتَّى تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ .
Rekao je Allahov poslanik sallallahu alejhi ve sellem kada dođe slijedeća godina postićemo i deveti dan inšallah, međutim prije nego li je došla sljedeća godina Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je preselio.⁵
U pojašnjenju samog svojstva ovog posta ibnu Tejmijje rahimehullah je rekao:
صِيَامُ يَوْمِ عَاشُورَاءَ كَفَّارَةُ سَنَةٍ ، وَلا يُكْرَهُ إفْرَادُهُ بِالصَّوْمِ ..
Post dana Ašure je oprostom (grijeha) za (prošlu) godinu, i nema pokudjenosti u postu samo njega (taj dan samo)…⁶
الحمد لله رب العالمين…
_________________
¹ البخاري, 2041
² مسلم، 1162
³ مسلم, 1162
⁴ أخرجه أحمد (2154),إسناده حسن
⁵ مسلم, 1916
⁶ الفتاوى الكبرى